• Osvrnite se...

    Osvrnite se...

    zdravlje Vam je na dohvat ruke

  • Dozvolite

    Dozvolite

    da priroda radi za Vas

  • Živite

    Živite

    u skladu sa prirodom

  • Posegnite

    Posegnite

    za biljkama iz prebogate riznice prirode

  • Čuvajte

    Čuvajte

    prirodu

Priroda nam nudi veliki izbor lekovitog bilja.

Ono je uvek dostupno, jeftino i može pomoći u lečenju mnogih bolesti i tegoba. Često nismo ni svesni koliko nam lekovito bilje može pomoći u nekim slučajevima.

 

Sa lekovitim biljem treba biti oprezan, jer je potrebno znanje (ili uputstvo) o tome kakvo bilje, kakav preparat za šta koristiti, kako bi se iskoristili korisni sastojci i postigli povoljni efekti, a izbegle neželjene posledice.

Upotreba lekovitih biljaka

Biljna medicina  (ili ” herbalizam ” ) je nauka o upotrebi lekovitih svojstava biljaka . Herbalizam je ponekad proširen na gljivične i pčelinje proizvode  kao i minerale i školjke. Farmakognozija je proučavanje svih lekova koji su izvedeni iz prirodnih izvora .

Biljke su razvile sposobnost sinteze raznih hemijskih jedinjenja koja im koriste za obavljanje važnih bioloških funkcija ali istovremeno i za obranu od napada  grabljivaca kao što su insekti , gljivice i sisari biljojedi . Mnoge od tih fito-hemikalija imaju blagotvoran uticaj na zdravlje ljudi  a mogu se koristiti za efikasno lečenje ljudskih bolesti . Najmanje 12.000 takvih jedinjenja su naučnici prepoznali i ona su našla primenu u modernoj farmakologiji. Broj priznatih jedinjenja se procenjuje na manje od 10 % od ukupnog broja jedinjenja koja su nam na raspolaganju u prirodi.

Hemijska jedinjenja u biljkama utiču na ljudsko telo kroz procese identične onima koje izazivaju jedinjenja u konvencionalnim lekovima. Ovo znači da biljni lekovi mogu biti podjednako efikasni kao i konvencionalni lekovi , ali postoji i isti potencijal da uzrokuju štetne nuspojave .
Korišćenje biljaka u svrhu lečenja prethodi pisanoj istoriji čovečanstva.. Etnobotanika (istraživanje tradicionalnih ljudskih benefita od biljaka ) je prepoznat kao efikasan način za otkrivanje budućih lekova . U 2001. godini , istraživači su identifikovali 122 jedinjenja koja se koriste u modernoj medicini a koja su izvedena iz ” etnomedicinskih ” biljnih izvora. Mnogi od trenutno dostupnih farmaceutskih lekova imaju dugu istoriju korišćenja kao biljni lekovi uključujući i aspirin , digitalis , kinin i opijum …
Upotreba bilja u lečenju bolesti je gotovo univerzalna među ne-industrijalizovanim društvima , a jeftini biljni lekovi sa istom efikasnošću zamenjuju skupe moderne lekove . Svetska zdravstvena organizacija ( WHO) procenjuje da 80% stanovništva u nekim azijskim i afričkim zemljama trenutno koristite biljni lek za neki aspekt primarne zdravstvene zaštite . Istraživanja u SAD-u i Europi su pokazala da je njihova upotreba manje česta u kliničkoj praksi, ali je u poslednjih nekoliko godina, nakon sve više naučnih dokaza o efikasnosti biljnih lekova, ova praksa sve popularnija .
Nažalost, u poslednje vreme, farmakološka industrija ne želi da se odrekne profita koji ostvaruje prodajom lekova pa tako naprimer EU zabranjuje prodaju lekovitog bilja, prirodnih lekova i meda!

Početkom aprila 2013.godine, u zemljama članicama Evropske unije ne smeju se prodavati lekovito bilje i prirodni lekovi na bazi trava, što uključuje i čajeve.  Naime, na snagu je stupio novi zakon koji propisuje da se prirodni lekovi od bilja pre prodaje moraju istraživati nekoliko godina, a sertifikat bez koga se ne može ući na tržište Europske unije košta oko 100.000 eura!

Naime, da bi se došlo do ovog sertifikata, Zakonom o hrani, odnosno Direktivom 2004/24/EC propisano je da se bilje mora ispitivati nekoliko godina, a istraživanje za svaki proizvod iznosi oko 100.000 evra.

Ono što je posebno važno jeste da će se ove zabrane morati držati i mnoge zemlje koje nisu članice Evropske unije, a odnosi se na države potpisnice Kodeksa alimentarijusa. To znači da će te države na svojoj teritoriji zabraniti rad travarima i prodaju njihovih preparata uključujući i čajeve!
Nova direktiva Evropske unije praktično oduzima pravo na alternativno lečenje.

Srbija, Hrvatska i većina zemalja koje su nastale raspadom Jugoslavije su potpisnice Kodeksa alimentarijusa, koji se zalagao za donošenje ove direktive.

logomOnog trenutka kada je čovek u potrazi za lekom posegao za biljkama

iz prebogate riznice prirode, nastale su medicina i farmacija.